Primeri

Ovi primeri služe samo da daju sveže ideje i da podstaknu učenike na ozbiljniju saradnju u proučavanju ove teme.

1. Vuk

Veliki mesožderi, kao što je vuk, predstavljaju važan element biološke raznovrsnosti, naime, oni su «naj-mesožderi» u lancu ishrane suvozemnih ekosistema. Vukovi donese ravnotežu broja divljači, (kao što je jelen) tako, što uvek napadaju najstarije ili najslabije predstavnike čopora, što čini čopor zdravijim i otpornijim u trku na duge staze. Sa druge strane, ova divljač, koja je inače vukov plen, hrani se travom i drugim zelenilom, dok na nivou populacije, drugi elementi lanca ishrane takođe regulišu njihov broj.

Imajući u vidu ovu funkciju ekosistema, vuk postaje konkurencija ljudima samo zato, što u svojoj dnevnoj ishrani koristi iste artikle, tj. ima sličan ukus kao i ljudi. To su artikli koje ljudi koriste uglavnom iz ekonomskih razloga. U potrazi za nnovom hranom, novim skloništem, ili novim partnerima, vukovi napuštaju svoje čopore i lutaju po novim, za njih još nepoznatim predelima. U ovom lutanju i traganju, vukovi moraju da se čuvaju ljudi koliko god mogu, pošto i nemaju drugih neprijatelja, osim ljudi, koji ih progone. Da bi omogućili slobodno kretanje vukova, potrebno je dobro zaštititi udaljene krajeve šuma, koje bi trebalo međusobno spojiti.  

Za decu: Vučja priča

Zamislite Linoksa, mladog vuka samotnjaka, koji živi u Okrugloj Šumi, i u toplim letnjim večerima zavija na pun mesec. On peva o svojoj čežnji za vučicom sa kojom bi osnovao porodicu. Vapaj samoće stiže do Arete, prelepe vučice-siročice koja je na svoju nesreću živela u Kockastoj Šumi, koja je samo par kilometara udaljena od Okrugle Šume. Areta, čiju je porodicu polovio čovek, je isto tako bila usamljenai beznadežna, pošto u Kockastoj Šumi žive samo Veći Jeleni koje je nemoguće poloviti bez horde pasa. Linoksova pesma joj uliva nadu, da će jednog dana imati veliku porodicu kojoj će i ona pripadati. Areta je skupila svu svoju hrabrost, i odlučila da krene u potragu za pevačem one pesme. Stigla je do ruba Kvadratne Šume gde je videla da su ljudi izgradili veliki auto-put između njene i najbliže sledeće šume., gde pretpostavlja da živi Linoks. Dok gleda sa vrha brda, primećuje da auto put spaja mala obližnja sela, ali je isto tako, tri mala polja zasejanih suncokreta takođe razdvajaju od njene svetle budućnosti.

Tužno je sela na stenu i počela da plače. Mudri Crni Kos Želja je sleteo do nje.
“Što plačeš“?- pita je on.

“Ma, kako ne bih plakala, kad ne mogu preko farmi suncokreta, gde me mekokožci čekaju s puškama. Čak i da mi uspe da pređem polja suncokreta, ne mogu da izbegnem gradove, gde mi nema mira a nema ni hrane za mene. Pa ako i preživim suncokrete i gradove, ne mogu da preletim taj auto-put. Pa šta ću onda? ” –upita ona.
“Hajde da pitamo decu” reče Mudri Crni Kos Želja.

2. Jelenak

Jelenak je jedan od najvećih insekata Evrope, kome preti istrebljenje. Ove bube zavise od trulog drveća, pošto larva jelenka treba da provede 6-8 godina u trulim deblima, hraneći se njihovim truležom. Jelenak igra ključnu ulogu u početnoj fermentaciji i razlaganju drva u raspadanju. U prirodnim šumskim ekosistemima, trulo drverće pravi stalan raskorak u razvoju, i može da prouzrokuje čak i katastrofalne pojave, kao što su požari i oluje. U izgorenom području se nalazi velika količina izgorenih i oslabljenih stabala, koja uveliko pomažu opstanak jelenka. Od kad je čovek počeo da eksploatiše šumu, značajno je poremećena prosečna starost stabala, vrste stabala i dostupnost trulih debala u šumi. Usled toga, broj mnogih insekata koji žive od drveća se drastično smanjio, i veliki broj živih bića je usled toga ugrožen.

Posle svih ovih godina, provedenih na trulom drvetu, jelenak ima jedno leto pred sobom da se nauživa u svojoj razvijenosti, i da produži svoju vrstu. U ovom razvijenom stanju, on preko dana sisa sokove hrastovine, a preko noći juri ženke radi sparivanja. Pošto ženke mogu da lete, ali samo na male razdaljine, treba da pronađu mužjake koji su relativno blizu njih. To znači, da hrastovi treba da budu relativno blizu, da bi mogli da nađu dovoljno hrane ili društvo za sparivanje, a ili bi mogli da se izgrade neki hodnici, koji bi povezivali ovo drveće. 

Za decu:

Najstariji jelenak je seo na rub trulog debla i osvrnuo se oko sebe. Na desetine drugih jelenaka su nestrpljivo čekali na priču koju je Čiča-jelenak hteo da im glasno pročita. Držao je u rukama Spomenar Jelenaka koji je sada otvorio. Svake godine, aktualna generacija upiše poneki red, da pomogne mlađim generacijama da prežive i da se sećaju. Mukla tišina je pratila reči Čiča-jelenka kad je počeo svoju priču:

“Pre sto godina, Stari jelenak reče: Imamo brdo trulih debala u šumi. Niko nas ne dira u šumi. Desi nam se požar letos, od njega posle bilo puno lepih domova za nas. Beše to doobra godina!! 
Pre pedeset godina Čiča-Jelenak piše: Čovek uš'o u šumu i poč'o da seče drva. Prvo sek'o samo malo, a posle i malo više. Ove godine nas požar obiš'o! Koja tragedija od godine!
Pre deset godina Čiča–Jelenak piše: Čovek opet sek'o još drva. Jedva da ima starih stabala oko nas. Ponekad čak odvlače trula debla. Srce mi se kida, kad vidim kako nam se ženke pate, da dođu do sledećeg drveta gde ih naši zgodni momci izbezumljeno čekaju, spremni da budu osvojeni. Nema više stabala oko nas na koje si mogao da se penješ, ili da doletiš. Mnoge naše žene dolaze iscrpljene i usamljene kući, ili se uopšte i ne vraćaju. Naš narod je u opasnosti!”.

Najstariji, Čiča –Jelenak se ućuta na kratko i pogleda preko svojih naočara. Svi su se borili, uzdržavajući suze. Tada Čiča nastavi:

“Znamo za sve patnje koje su naši preci zapisali. Ali moramo da zajednički tražimo rešenja, a ne da se utapamo u malodušnost i očajanje ” zaključi.

Svi klimaše glavom. Jedan mladi mužjak podiže ruku u znak pitanja:
“Al'...odakle da počnemo?”